Okviri


Propozicije za objavljivanje



S. A. B. A. T.
Sveopšta anahrona belosvetska arhetipska tragikomediga

- komad u jednom činu –

Piše: Relja Antonić

LICA

Prometej

Vlast/Lucifer/đavo

Faust

Antigona

Jovanka Orleanka

Don Kihot

Narcis

Hamlet

Ofelija

Laert

Dante

Beatriče

Romeo

Julija

Ana Karenjina

Majstor

Margarita

Godo/Bog

Dok se publika još namešta po sedištima, među njih se umuvaju učesnici predstave, a Prometej biva vezan lepljivom trakom za stub ili slični ponuđeni komad scenografije. Faust ga vezuje i vraća se u publiku. Prometej je lociran s leve strane bine. Iza kulisa se vrše projekcije potrebnih dodataka scenografiji i u koji će se učesnici sklanjati kada budu „otpisani“.

Trenutno, svi učesnici su u publici, sem Prometeja, Lucifera koji izlazi iza kulisa kad god se mistično pojavi i Godoa koji nema dodira sa publikom već se nalazi u najdaljoj mogućoj tački (potencijalno iza leđa onih u poslednjem redu). Scenografiju čine: objekat za koji je Prometej vezan, platno za projekcije, karton sa limenkama piva u sredini i ogledalo pored njega i dve niske fotelje sa naslonima u desnom uglu. Scenografija na platnu: morska obala sa liticama.

Scena se zamračuje. U mraku se naziru siluete Prometeja i Vlasti/Lucifera koji stoji pred njim. Objašnjavaju se nešto, ali se ne čuju od muzike. Pesma je NIB (Black Sabbath), i ona se stišava za koji minut dok se osvetljenje pojačava. Prometej je u proizvoljnoj odrpanoj odeći. Lucifer ima crveni plašt i crvenu sminku oko očiju i na slepoočnicama.

PROMETEJ:

Ohol si ti, koji se razmahuješ datom ti moći!

LUCIFER (ignoriše opasku):

I dalje možeš da se pokaješ i kažeš ocu ko mu je neprijatelj!

PROMETEJ:

Znaš to i sam, gujo! Zašto takav neposlušnik kao ti uopšte sluša očeve zapovedi i muči mene? Šta sam ti ja skrivio?

LUCIFER:

Nismo on i ja u tako lošim onosima kao što narod smatra. Samo je reč o opkladi. A ti – kriv si – znao si i unapred šta radiš i šta te čeka!

(okreće mu leđa i gleda u daljinu)

A vidiš, jedan moj zrikavi tamničar veli da je svako kriv. Ako je nešto ružno pomislio u majčinoj utrobi, kriv je.

(ponovo se okreće ka njemu)

Da nije kriv, ne bi ni bio ovde. Tako kaže taj zrikavi...

(stavlja ruku na grudi i blago se nakloni)

Učio je od najboljeg.

PROMETEJ:

O, vlasti, nasilniče oholi đavole!!!

LUCIFER:

Tišina!

(podiže šaku)

PROMETEJ:

Zar se zlim nagrađuje moje dobro delo?

LUCIFER (nasmeje se):

Dečko, svakoga to snađe, bio dobar ili loš. Nisi ti ni prvi ni poslednji, kradljivče vatre. A nisi ni pre mene.

To se zove život.

(odlazi)

Prometej doziva pomoć, ali ne previše glasno, već umorno i izmučeno. Sa različitih strana bine, iz publike, izviru svi učesnici (tačnije većina) i sjate se na binu. Dok su tu, Prometej doziva sve tiše i tiše i na kraju ućuti jer shvata da ga svi ignorišu.

Scenografija na platnu: noćna fotografija nekog gradskog parka

Nekoliko likova će osloviti jedni druge po imenu dok se pozdravljaju. Romeo i Julija gledaju samo jedno u drugo, kao da ne postoji niko više od društva u kome se nalaze, i naizmenično govore „volim te“, različitim intenzitetom. Antigona i Ana Karenjina su tužne, Narcis ne govori ništa, a Beatriče neprestano izviruje Danteu preko ramena da vidi šta to on zapisuje u svoj blokčić.

ANTIGONA:

Ćao, Ana! Kako si?

ANA:

Tužna sam. Nedostaje mi porodica.

OFELIJA:

Hamlete, šta ti je?

HAMLET:

Stalno se dvoumim... ili se ne dvoumim.

ANTIGONA (Ani):

I meni nedostaje moja. Mrtvi su. Imala sam problema sa braćom, a sada mi ujak zadaje muke.

(Ana saosećajno klimne i potapše je po ramenu)

HAMLET:

Da l' sam ja lud ili nisam? Šta ti misliš, da li se pretvaram?

(Ofelija ga zabrinuto gleda)

BEATRIČE:

Dante, je l' to novi sonet? Daj da vidim...

DANTE:

Nemoj, nije dobar...

BEATRIČE:

Ama, što si tako stidljiv?

(bocne ga prstom; Dante se pokunji)

(Don Kihot nešto mrmlja)

JOVANKA:

Šta je ovom ludaku? Da ne misli možda da i on može da dobija direktive od Boga?

FAUST:

Pusti ga, čovek je čitao čudne stvari.

DON KIHOT (pljune ka njemu):

Pu! Ti mi kažeš, semenko kužne jeresi! Pu! Pu! Pu!

(Faust se izmiče, Jovanka se krsti)

HAMLET:

Da l' je volim ili pak ne?

(Ofeliji) Da li misliš da sam drzak?

Đavo dolazi sa strane ponašajući se kao da nije bio tu. Kreće se oholo, taština se preliva iz njega i u prolazu se pogleda u ogledalu.

LUCIFER:

Ćao, drugari!

(priđe Antigoni)

Antigona, žao mi je zbog tvog oca... brata... ma, šta ti je već bitnije od ta dva... Znam da si ga volela više no što je uobičajeno za kćerku...

ANTIGONA:

Zaveži, jarče prokleti!

LUCIFER (trlja bradicu):

Jarac, kažeš?

(okreće se)

Gde si, bre, Fauste, danima ne zoveš?!

(srdačno se pozdravljaju)

DON KIHOT (upire prstom):

Porod tame!!! Guja!!! Neman Bezdana!!! Kuku nama!!!

(svi ga gledaju čudno, sem Romea i Julije koji se „vole“, i ljudima je neprijatno; neki obaraju poglede)

LUCIFER (uz osmeh):

Zdravo, veleumni!

DON KIHOT:

Iš, sotono!!!

(Lucifer se nasmeje)

DANTE (diže pogled sa beležnice):

Kihote, čitao si svašta! Umiri se.

Dosta je bilo napada na vetrenjače i razbijanja prozora onima koje smatraš crnim čarobnjacima!

FAUST:

Na primer, meni!

(Don Kihot ga prezrivo pogleda i mrzovoljno ućuti)

LUCIFER:

Pije mi se. Koga još čekamo?

JOVANKA:

Godoa. Sam' što nije.

LUCIFER:

Jeste li primetili da uvek njega čekamo? Prođe mi mladost čekajući Godoa!

ANA:

Zašto si ti uvek toliko ciničan? Pričaš samo o životu u lancima i o borbi sa senkama!

LUCIFER (veoma ironično):

Ah, nisi li ti devojčica iz srećne porodice? Sve te srećne porodice liče jedna na drugu...

(okreće se Jovanki)

Nemam ja strpljenja da njega stalno čekam! Ko zna da li će uopšte i doći.

JOVANKA:

Tišina! O kome ti sudiš? Godo je bolji nego što ćeš ti ikada biti! Znaš li koliko je toga učinio samo za mene?

LUCIFER (odmahuje rukom):

Smorio sam se. Ja idem da pijem, a ko hoće sa mnom...

HAMLET:

Krenuti, ili ne krenuti...

OFELIJA:

Hamlete!

HAMLET:

Piti ili ne piti...

OFELIJA:

Hamlete, da mrdnuo nisi!!!

HAMLET (tiše):

Biti ovde ili ne...

LUCIFER:

Trt-mrt, šio mi ga Đura!

(okreće se prema Faustu)

Fauste?

FAUST (ostalima):

Ja idem s njim.

Uzimaju dva piva iz kartona i odlaze. Sedaju u fotelje zdesna, piju, gledaju dešavanja i razgovaraju poluglasno.

HAMLET (zuri kroz publiku):

Tata! Eno moga tate!!!

OFELIJA (grabi ga za rukav):

Hamlete, on je mrtav! Molim te, smiri se. Poginuo je u lovu, zar se ne sećaš?

(desetak sekundi tišine)

HAMLET:

Sećam se. (pogleda je zbunjeno)

Aa... zašto me podećaš?

OFELIJA (obara pogled na stranu):

Nizašto...

Parovi ili manje grupacije ljudi se međusobno ogovaraju. Kroz ogovaranje saznajemo pomalo o svakome. Romeo i Julija ne skreću pogled jedno s drugog i samo ponavljaju izjave ljubavi. Dante ćuti i piše u beležnicu, a Beatriče, koja takođe uglavnom ne progovara, gleda mu u beležnicu preko ramena. Narcis uopšte ne ispušta ni jedan jedini ton, i mrzovoljan je. Neki ga kritikuju da voli samo sebe. Don Kihot uzima pivo iz istog onog kartona i seda sam na stranu, ali blizu Prometeja. Kad mu se ovaj obrati, on samo kaže sebi: „vetar, vetar, ne slušaj, budi normalan“ i nastavlja piti ignorišući sve oko sebe. Antigona i Ana i dalje tiho pričaju o proizvoljnoj temi. Jovanka prođe pored njih, mrzovoljno ih odmeri i krene zamišljena ka publici.

JOVANKA:

Kako samo mrzim ovu semenku groznog incesta... A ova preljubnica je još i gora. Zašto ih Godo nije isterao iz našega društva?

HAMLET (Ofeliji):

Gledaj samo onog stidljivca! (pokazuje na Dantea)

Ona će mu umreti na rukama a on ni tada neće reći da je voli!

OFELIJA:

A voliš li ti mene, Hamlete?

HAMLET:

Ne znam. Stvarno ne znam.

ANTIGONA (Ani):

Znaš li da njegov otac nije umro... tek tako?

(pokazuje Hamleta)

Ubili su ga u lovu, njegov rođeni brat i Ofelijin otac.

ANA:

Pa... nezgode u lovu i onako ne podležu krivičnoj odgovornosti.

ANTIGONA (pokazuje na Narcisa):

A gledaj njega! Što stoji sam? Da li on voli ikoga osim sebe?

(Ana slegne ramenima)

(Jovanka tiho psuje, za sebe, nešto vezano za Engleze)

OFELIJA (pokazuje na nju):

Hamlete, zašto ona ne voli Engleze?

HAMLET:

Ne znam...

(Svi se međusobno ogovaraju i upiru prstima jedni na druge još neko vreme)

HAMLET (ponovo zamišljen):

A čekaj, zar se moj otac nije otrovao rakijom?

OFELIJA (uspaničeno):

Jeste, jeste, to sam i rekla.

(tišina)

Otrovao se... pićem

(okleva)

Kada je bio u lovu...

(obara pogled)

Divlji vepar... unutrašnje krvarenje... usled trovanja... i vepar...

(Hamlet zuri u nju, ali kao da gleda kroz njeno telo)

Lucifer čukne Fausta laktom i ovaj ustaje i odlazi pozadi po čips. Lucifer ustaje i kreće po pivo. Uzima ga, prolazi kroz glavninu ljudi i hvata Beatriče za ruku.

LUCIFER:

Beatriče, hajde.

(ona se pomalo nevoljno odvaja od Dantea, osvrće se ponovo ka beležnici, i kreću zajedno; Dante gleda kao opijen dok njih dvoje odlaze; prolaze pored Romea i Julije; Lucifer prevrne očima)

LUCIFER:

Deco, vi pojma nemate o ljubavi, glupi ste kao noć u Tartarusu, roditelji vam se mrze, zbunjeni ste kao guske u teleportu i umrećete zbog klinačke zanesenosti!

(pušta Beatriče koja odlazi sa dva piva do Faustovog sedišta i predaje mu obe limenke, i mahne Narcisu koji mu prilazi)

Narcise, što si tužan?

(zagrli ga)

Da li zato što si sam i nemaš devojku? Pa, nije sve u devojkama.

(pokazuje mu ogledalo)

Vidi! Šta vidiš tu? Ja vidim potencijal. Moć. Snagu.

(Narcis seda ispred ogledala, a Lucifer seda u svoju fotelju, uzima limenku i gleda Beatriče)

Ammm.... a žao mi je tebe, devojčice. Izađi odavde onim stepenicama.

(Beatriče maše, Lucifer maše njoj, pije sa Faustom i posmatra dešavanja; potom bocne Fausta laktom)

FAUST:

Julija!

(Julija se okreće na zvuk njegovog glasa i zuri u daljinu pet sekundi ne bi li utvrdila odakle isti dolazi)

ROMEO:

Julija? Što me ne gledaš? Zar me više ne voliš?! Sad ću se ubiti!!!

(istresa kutijicu tik-takova u usta, teatralo padne sa sve šakom na čelu, opruža se koliko je dug i onda otvori jedno oko i ponovo ga zatvori, da vidi da li je privukao pažnju)

JULIJA:

Romeo!!! Neeee!!!!

(secne se skalpelom po ruci i padne „mrtva“; svi prisutni ih sve vreme ignorišu)

Dante, zamišljen i tužan, neprestano pišući sonete, odvaja se od glavnine naroda i gleda u daljinu (publiku).

JOVANKA:

Dante! Vrati se i ne udaljavaj se! Zar hoćeš ponovo da se izgubiš, kao kada si zalutao u onu šumu?!

Lucifer se vraća po još dva piva. U prolazu čukne Romea čizmom i ovaj se polako budi i onda dugo zuri u mrtvu Juliju. Lucifer povlači Dantea za ruku.

LUCIFER:

Dante, hajde do Beatriče. Tvoja voljena te čeka...

(daje mu da nosi ove dve limenke, okreće se Ofeliji)

On te ne voli!

(pokazuje na Hamleta)

I ima Edipov kompleks!

ANTIGONA:

Đubre jedno!!! Đubre!!!

LUCIFER (nasmeje joj se, i ponovo se okreće Ofeliji):

Takođe je svestan da mu otac nije slučajno umro.

(Hamletu)

Hamlete, ona zna da su tvoj stric Klaudije i njen dragi tatica Polonije ubili tvog oca, ali krije to i špijunira te da bi upozorila taticu na ono što eventualno saznaš!

OFELIJA:

Lažeš!!!! Hamlete, on laže!!!

LUCIFER:

Ja? Lažem? Bože, sažuvaj!

(Hamletu) Ne lažem. Nemam potrebe za tim.

Dante, hajdemo.

(nastavljaju dalje)

HAMLET (Ofeliji):

Gubi se od mene!

OFELIJA:

Hamlete...

HAMLET:

Gubi se!!!

OFELIJA (zaranja licem u šake):

Kuku meni, baba-devojci, sad se neću udati i ugojiti!!!

(trči na levu stranu, plačući)

LUCIFER (seda u fotelju):

Dante, tvoja voljena je u Raju – izlaz je tamo, gde je otiša ona čistačica malopre...

DANTE:

Hvala ti...

LUCIFER:

Nema na čemu momče. Napiši koju lepu reč o meni i o ovom mestu.

(Rukuju se i Dante odlazi)

Hamlet stoji, očajan. Jovanka ga tužno gleda. Antigona takođe ćuti, oborenog pogleda. Ana Karenjina plače zbog nečega. Romeo, još uvek blenući u mrtvu Juliju, povrati se od šoka.

ROMEO:

Ah, Bože, mrtva je! Ubiti se moram!

(ubada se nožićem i pada; iste sekunde Julija otvara oči i pridiže se u sedeći stav)

JULIJA:

Romeo! Oh, Bože, neeeeeee!!!!

(podiže isti taj nož i ponovo se ubija; sve vreme ih svi igonrišu, sem Fausta i Lucifera koji se smeju)

Lucifer ustaje i odlazi skroz na desnu stranu bine, tamo gde je Ofelija otrčala. Izvodi je za ruku, uzima limenke piva i predaje ih njoj da ih odnese, a onda se vraća i nezainteresovano čukne Romea čizmom, i produži.

JOVANKA:

Godo se javio! Kaže da dolazi za petnaest minuta!

LUCIFER:

Verovaćete ovoj veštici koja je o prošlom Sabatu klala pevca?!!

(dolazi do svog sedišta, uputi Ofeliju da napusti binu i uzima čipsa od Fausta i zainteresovano ga žvaće vraćajući se da posmatra kako svi prežveli okružuju Jovanku da je ubiju)

JOVANKA (povlačeći se unazad):

Ne! Laže!!! Pitajte Godoa!!! Godo mi je svedok!!! Ne prilazite!!!

(ljudi koji su je zaklonili sada se malo razilaze; Jovanka leži na krilu Antigone, koja nije učestvovala u njenom ubijanju, i Lucifer je hvata za ruku i podiže)

LUCIFER:

Hajde, veštice...

Lucifer seda i pije sa Faustom. U međuvremenu su i Romeo i Julija ponovo izveli svoju predstavu sa buđenjem i samoubistvom, ali niko nije pogledao ka njima.

ANTIGONA:

Pardon...

(odlazi negde na stranu i nema je dva minuta; potpuna je tišina, sem Lucifera i Fausta koji se nešto domunđavaju; Antigona se vraća)

Don Kihot umire u svom uglu bine, pijan. Lucifer ustaje, počinje pesma Don't fear the Reaper (Blue Ouster Cult) dok on prolazi do Romea i Julije i čukne Romea čizmom. Zastaje, pogleda kako Romeo i Julija izvode svoju predstavu ubrzano u odnosu na prethodna „samoubistva“. Zastaje pred Don Kihotom i gleda ga neko vreme, pesma se stišava kod solo deonice.

LUCIFER (povlači Don Kihota za ruku i ovaj ustaje):

Hajdemo, veleumni.

(pesma se ponovo pojačava, Lucifer pomaže Don Kihotu da hoda kao što bi pomagao pijancu; uzima dve limenke piva i daje ih Kihotu i ovaj ih teturavo onosi do Fausta; Lucifer prilazi ucveljenoj Ani Karenjinoj i stavlja joj ruku na rame)

Ana, nije strašno to što si prevarila dečka. Danas svi to rade. Nemoj da zakasniš na voz.

(ona tužno klimne i odlazi, Lucifer gleda za njom)

Hamlete (pokazuje na Antigonu), ona je sahranila onu vešticu Jovanku!

(besni Hamlet poteže nož koji se nalazi unutar štapa koji Lucifer nosi sve vreme i juri Antigonu)

Ja ću te sakriti!

(rekavš to Lucifer je zaklanja iza plašta, i Hamlet je probada kroz plašt i vraća nož u korice Luciferovog štapa; Lucifer izvodi Antigonu za ruku i seda sa Faustom, konzumiraju one dve limenke piva).

Dotrčava Laert, brat Ofelijin.

LAERT (Hamletu):

Gade jedan, zbog tebe se moja sestra Ofelija ubila! Sad ćeš videti čija majka crnu vunu prede!

(izvlači nož iza leđa i ubada ga u stomak)

HAMLET (izvlači nož iz sebe):

E, sad ću ti nanu naninu...

(ubada Laerta u grudi)

LAERT (drži se za nož i polako pada):

Da ti majku i majčine svatove...

HAMLET (padajući):

Džukelo!

LAERT (umirući na tlu):

Govedo...

Laert je mrtav, Hamlet još uvek nije, drži se za ranjen stomak i gleda u nebo, drhteći.

Lucifer ustaje, prolazi pored njih, čukne Romea i ne sačeka tih nekoliko sekundi koliko se on i Julija ubijaju već prolazi dalje i izvodi Anu Karenjinu za ruku. Uzima dve limenke piva, daje ih njoj da ih odnese i pušta je da nastavi sama, a on klekne pokraj Laerta.

HAMLET:

Umreti... ili ne umreti...

LUCIFER:

Laerte, tamo!

(pokazuje prstom; Laert ustaje i odlazi)

HAMLET (drhteći):

Ostalo... Ostalo je ćutanje... Ili nije? Hhhh...

(umire)

LUCIFER:

Laku noć, blagi prinče.

Povlači Hamleta za ruku i ovaj ustaje. Lucifer uzima još dva piva i daje ih Hamletu da ih odnese do Fausta.

Hamlet izlazi, sada tamo stoje četiri limenke. Lucifer se doseti, okrene se i ode do Romea i Julije. Oboje ih čukne svojom čizmom i oni se bude, i ustaju u sedeći položaj.

LUCIFER:

Muka mi je od vas dvoje!

(pucne prstima dva puta i oni umiru)

Polazi!!!

(dok oni ustaju da pođu za njim, on već odlazi i gunđa)

Današnja omladina, više ne ume ni da se ubije kako treba...

Dok Lucifer Faust sede i prazne svoje četiri limenke, čuje se pesma „Selling my soul” (Black Sabbath).

Narcis, koji je sve vreme ćutao i mirovao pred ogledalom i prolazilo se pored njega, dehidrira i umire tu gde je sedeo. Faust i Lucifer oba ustaju, polako, ne žureći. Kreću se i Faust zastane da sačeka Lucifera koji podiže Narcisa na noge.

LUCIFER:

Ti si mi među njima omiljeni, Narcise. Podsećaš me na mene kada sam bio mlađi.

(Faust čeka da ga izvede, a onda oslobađaju mrtvog Prometeja koji beživotno visi u desnom uglu bine, ignorisan od svakoga do sada; Lucifer ga zagleda kao žabu na času biologije i pucne prstima)

Dečko, selidba!

(Prometej odlazi na desno, a Faust i Lucifer gledaju za njim)

LUCIFER:

I, Fauste, kako je bilo družiti se sa mojom malenkošću?

(ironično se nakloni)

FAUST:

Bilo je odlično! Provod mog života!

LUCIFER:

E, pa, sve ima svoju cenu!

(ponovo pucne prstima)

Drugari, drž'te ga!!!

Svi sem Dantea i Beatriče (pošto su oni otišli prema Raju) se vraćaju i nasilno odvlače Fausta koji vrišti. Scenografija na platnu se pretvara u vatru, čuje se pesma „Sympathy for the Devil” (Rolling Stones) i Lucifer stoji sam na bini, isprva se malo smejući, a onda šetkajući zamišljen i pijuckajući još jednu limenku piva.

Pesma se stišava i on baca limenku i i dalje zuri negde, scenografija na platnu se menja u oblačno nebo a prolazeći kroz publiku dolazi Godo/Bog, u belom i u sandalama.

GODO:

Gde su svi? Zašto me nisu sačekali?

LUCIFER (okreće se da ga pozdravi):

Ah, deus ex machina. Pa eto, Godo, mnogo si kasnio... a i Ja sam se malo igrao.

(nasmeje se)

GODO:

Koje si ti derište...

LUCIFER:

E, baš ti hvala, matori... Pivo?

GODO:

Daj.

Uzima pivo. Piju, i ćute neko vreme, obojica zureći negde zamišljeno.

GODO:

Nego, htedoh te pitati nešto...

LUCIFER:

Reci, ćale...

(iz publike prolaze binom Majstor i Margarita držeći se ruku pod ruku)

O, 'de si, Majstore? Baci petaka! (bacaju)

Ljubim ruke, Margarita!

(poljubi joj ruku i ona i Majstor ponovo prolaze prema publici)

Hteo si me nešto pitati?

GODO (ispija gutljaj, zamišljen):

Šta je bilo s Ćelavom Pevačicom?

LUCIFER:

I dalje se češlja na istu stranu.

Odlaze.

KRAJ

Relja Antonić, rođen je 17. 12. 1988. u Šapcu. Završio je Gimnaziju, pokušavao da upiše FDU, malo studirao grafički dizajn, trenirao tekvondo i kendo i treniraće ih ponovo. Ilustrovao je knjige i časopise, radio omot za album bendu Brkovi a sada im radi i na animiranom spotu, bavi se stripom, slika uljem na platnu, planinari i maršira kroz ravnicu. Sarađivao je na novogodišnjoj horor-zbirci „Nešto diše u mojoj tortII“, jednom broju „Emitora“ (za sada) i postao je član redakcije časopisa folklorne fantastike „Omaja“ (gde je takođe objavljen). Svakog trenutka treba da se pojavi i na sajtu „Helly Cherry“, i čeka rezultate još mnogo konkursa. I dalje živi u Šapcu, na sreću ili nesreću, sanja megalomanske snove i čeka da upozna još uticajnih ljudi koji bi ga častili pićem.







Obodi
Libartes | O nama | Autorska prava | Arhiva | Linkovi | Kontakt
Sva prava zadržava © 2011 - 2014 libartes.com