Okviri


Propozicije za objavljivanje



Ekstenzirani odlomak iz drame Reteriranje kruga

Piše: Viktor Radonjić

Pali se televizor - pripada dubini prostora – ukazuje se plavičasta svetlost koju emituje TV-kutija. Iz nje dopire euforična buka ljudke mase, poslušno stišana glasom govornika.

GLAS GOVORNIKA (iz OFF-a)

... I sve te grupice koje pokušavaju da zbune naš narod, ne bi mogle da rade to što rade da nisu podržane i plaćene od strane belosvetskih moćnika kojima je u interesu sve, a samo ne interes ove napaćene zemlje. Budite uvereni da ćemo mi, kao i sve druge dobronamerne i patriotske snage, braniti vas i nas od svih onih kojima nije u interesu mir, napredak, jedinstvo i prosperitetna mladost koju investiramo u budućnost!...

Iz televizora izbija nejasno skandiranje ljudske mase...

Osvetljen je visoki, starinski orman, u dubini prostora. Na njemu sede Slina i Cucla. Zure u televizor – utišava se. Cucla puši cigaretu sa neznatnim pauzama između uvlačenja dima.

SLINA

Viđi, Dejo, ovaj moj drži transparent ka da je buzdovan iz Lijeve Rijeke. Kako te opuči! E, kako si na palicu osta?!

CUCLA

Gledamo li, Kiko, mi istijem očima kad tako što veliš! Što veliš ti ako ne umiješ viđet ovaj moj ravnogorski buzdovan?! Pršti li pršti oko tvog zemljoradnika!

SLINA

Što činiš to, bez majke, samo što si bačio cigar, pališ drugi! Ne gasiš ga otkad si stiga u Beograd. E, ima da te rečem Stevu, pa ti viđi kako ćeš mu u Dupilo naoči!

CUCLA

Ma, pušti cigar...

SLINA

Neću te puštit za đavolju stopu... Dobro te namuči onaj Zebra, kad ti ime srbijansko nadenu. Cucla! A nije moga grđe!

CUCLA

I tebi ga je Zebra zabiberio, pušti, nemoj da mi zijevaš ka krap; gađa te tamo đe ni slijep ne može da te promaši. Vala jesi Slina! A neka što imaš govna u nos, imam ih i ja; a neka što su ti ta govna u zimu ka proliv, i meni će bit; al da proniknem u fenomenologiju koja i ljeti čini da ti se sliju ka niz Durmitor, čoče, ja priznajem - nešto mi ne da!

SLINA

Viđi, nemoj da ti dadnem koju šaku iza glave! Taj Zebra će mi sjest na onu stvar. Sam će mi se namjestit.

CUCLA

A ko nam je pomoga ako ne on; bez njega mi ovđe gaća na guzicu ne bi imali. Ja student istorije umjetnosti, ti student sociologije. Ja dika u Dupilu, ti dika u Gluhi Do. To što zaradimo u indeks, maže li se na hljeb? To što tebi Božo pošalje, a meni Stevo, eto taman da imamo čime guzicu da obrišemo. Da nas Zebra nije ubačio u njegove kombinacije ne bismo mi sjeđeli ovđe, evo nas ka na Olimpu. I pušti sada Zebru, velikijem te Bogom kumim, no mi reči - vidiš li ti bolje od mene što se dešava na ovim greotnim Terazijama, zna li se ovđe ko pije, a ko plače, jado? Dvades i četvrti decembar katranom se bilježi! Udarilo staro na mlado, mlado ka da ne zna đe udara, udario brat na brata; mi ka da nijesmo iz iste države.

SLINA

Nijesu nama krivi ni Hrvati, ni muslimani, postali smo ti srbijanska krpara. Bolje da mi nadenu orlova muda s mačevima, no da mislim na dostojanstvo drevne nam crnogorske države.

CUCLA

Dostojanstvo, veliš li? Okači ta orlova muda posred čela, a za mačeve i Hrvate bolje da batališ priču...

SLINA

Da batalim priču?! Zato nam je i ovako, pogledaj oko sebe, svuda Beograd, samo Beograd; zemljotres sad da sravni Crnu Goru, ne bi se čuo izvan Vasojevića, ali i od Vasojevića! Hrvati – ustaše, Hrvati – pičke, matrak, seno za marvu! Hrvati imaju muda, ne orlova, ne serdar Jankova, već svoja, razumiješ li me sada?

CUCLA

A kako te neću razumijet, prijatelju, a da reči su ti ka biseri, samo ne znam da li ih nižeš ili prosipaš! Znaš li ti da ti dupe ne bi grijao Beograd da nije bilo te Hrvatske. Znaš, znaš, a no što nego znaš. Znaš li ti da kad ti se Božo prijavio na mobilizaciju u Nikšić da je odziv bio preko sto deset odsto. Svijet takvu mobilizaciju do tad nije zabilježio! A onakvijeh heroja crna nam zemlja još nije rodila, jadna, nije imala ni kad! I nijesu na čelo metnuli srbijansku kokardu, već petokrake što su glib plodile kostima bližnjih, jer su odbile da je na čelo stave i za vrijeme i poslije onog Drugog, velikoga rata; takvijeh heroja dala nam je naša mala, mila gruda, časna, ponosita Crna Gora! Crna, a crnja ne može biti! Znaš li to, Kiko? Znaš li da ti nije Hrvatske, da ti nije kuća i kioska njihovijeh, sve tamo do Konavla, da nije bilo našijeh kamiona, cisterni i, što da ne – aviona, Blažo bi te i danas pojio u štali, a ne bi ti se onakva kuća prezimenom tvojim odazivala, eto je ka da je Dom kulture u Gluhi Do. Znaš ti, Kiko, prijatelju moj, da nam dupe ne bi viđelo Beograd da nam nije bilo mudate Hrvatske.

SLINA

Pare. Pi!

CUCLA

Gade li ti se pare, moj Kiko? Ol da vidiš kako izgleda kad ih imaš, pa ih više nemaš?!

SLINA

A što da ne vidim, ka da je to gore od ovoga što sada vidim! Student sam kome je ledno na ovom Olimpu. Gledam kako mi se kolege batinaju sa očevima, pi! Kolege mi na oči dižu bunu parolama i pjesmama koje ne razumijem, niti želim da razumijem! Osjećam se tuđinom ovđe; krunu na glavu da mi stave, osjeća bih se ka da čučim u drugom redu. I sve bih to sa mednim osmijehom podnio, punim žuči, ali osmijehom, da ovo osjećanje u mene ne kulja ka zaraza, ka kuga; i sve bih ja to sa osmijehom podnio, moj Dejo, da nijesam počeo da se osijećam tuđinom i dolje!

CUCLA

Moj Kiko, a jes malo ledno, no, meni je ovđe, ne na ovom krovu, no u ovom gradu, ka na Olimpu. Tuđin? A što tuđin, jado, eto nas celivaju, ka da smo ikone. A dolje, u onu našu Crnu Goru, osjećaš li mi se zalud tuđinom? Pa tamo te danas mršikaju i oni koje možeš i oni koje ne možeš da išklapaš! Ovđe je fini svijet. Ovo postaje moj svijet! Kiko, moram i ovo da ti rečem, nekako je prilika, razmišljam, brate, da batalim fakultet, eto, da ti to rečem, a i sam da čujem kako to zvuči kada ga naglas izgovorim! Sramota je, druže, da nastavimo vako, penziju ćemo na studije dočekat.

Slina se unosi u lice Cucli.

SLINA

Nećeš ni stić do Stevovih šaka, u njima bi počinuo; moje će te sada preklopit!

CUCLA

Viđi nemoj se ti brecat pu mene, dosta mi je što te gledam kako se u žabokrečinu pretvaraš!

SLINA

Ne možeš da batališ fakultet, ne dam ti, čuješ li me, a neka što ti ja ne dam, ne da ti matica, Crnoj Gori moraju da se obezbijede kadrovi, ako misli...

CUCLA

Što ako misli, ko ako misli? Dejo Đurović sam bira svoj put, čuješ li me, mrčo!

SLINA

Ja te čujem, no, bolje da mi uši odsijeku. Ti nijesi ovđe da bi ti se guzica grijala njinom vatrom, ti si ovđe da je ukradeš kad svršiš fakultet, i da je spuštiš dolje. Ti si ovđe u misiju doša, čuješ li me?!

Cucla baci cigaretu.

CUCLA

Čujem, čujem, mrčo, no mi uši nijesu više dovoljne!...

Istovremeno, Cucla i Slina mlataraju rukama, otvorenih šaka udaraju jedan drugog... Istovremeno, prestaju da mlataraju rukama, jedan drugom padaju u zagrljaj...

SLINA

Nesrećo moja! E, ne bih ja bez tebe ni pred kapiju svetoga Petra, a što ti je, jadan?! Viđi kako si mi lijep i mio...

CUCLA

A moj Mrčo! U tebe je po gluhodolskog brda, ljudina si ti, sportista moj!...

Cucla se izvuče iz zagrljaja; pali cigaretu.

CUCLA

A što bi sa tvojim veslanjem, mrčo?

SLINA

A što će bit? Eto me ka da sam u kajak klub s marsovcima!

CUCLA

Obrće li se Ivica više pu tamo?

SLINA

Obrće se taj da ne kažem đe! Drogaš! Ne daj bože da mi je kakva svojta. Pi!

CUCLA

E, greote...

SLINA

A što greote, časti ti! Da ne ore i kopa vascijeli dan pa da kažeš – viđi greote!

CUCLA

Tamo đe se ore pod žaropekom i kopa na kijametu, moj Kiko, tamo nema drogaša. Patnja je tu bez suze, suva, prosta, nedotjerana...

SLINA

Ideš li mi ti u kakvu filozofiju, a Dejo?

CUCLA

Greotna je patnja i ona što je u glavu, i tu se kopa, moj Kiko, samo ne izbača se zemlja, kost i kamen, već čista suza...

SLINA

Eto te ka kava ženetina... Miči mi se, časti ti!

CUCLA

Bojiš li se, Kiko, suza?

SLINA

Što bi se bojao suza, avetinjo?!

CUCLA

Ne mislim kad ih vidiš na kakvoj ženetini, no, bojiš li se da ih puštiš iz svojega oka, a, mrčo?

SLINA

E, đavoli me izjeli ako znam što te to cuka po glavi!

CUCLA

Za suze su potrebna muda, moj dobri Kiko.

SLINA

Imam li ih ja, Dejo?

CUCLA

A ne daj bože da ih nemaš. Ne mogu dočekat taj dan kad ćemo ih slavit!

SLINA

A koji je to dan?

CUCLA

Čuš, koji? Pijanit ću se vascijeli dan kada mi rečeš da si naša đevojku po tvojoj mjeri; neđelju dana ću se pijanit ako je oženiš, a mjesec dana trezan biti neću kada mi rečeš da se malom Kiku dobrodošlica sprema!

SLINA

Moj Dejo, svaka ti je ka u Njegoša! No, Dejo, oli mi reć kad ćemo na tvoja muda bačat lovorike?

CUCLA

Budi uvjeren, prije ćemo moja kitit?

SLINA

Nije da imam što protiv, no, neću zaspivat dok te ne pitam...

CUCLA

A nije nikakva mistifikacija, jadan ne bio, ti tražiš Milijanu koja je nevina, a ja sam ti modernistički nastrojen.

SLINA

Da ti je drob pun gnjilih dzinzula, ovako ne bi laprda!

Cucla se smrkne.

CUCLA

Mrčo...

SLINA

E?

CUCLA

Kolko si uzeo Zebri od onijeh cigareta?

SLINA

A što znam ja...

CUCLA

Kolko?

SLINA

Mrvu!

CUCLA

Kolko, druže?!

SLINA

Ma, nijesam više od pet iljada.

CUCLA

Zna.

Slina zavlači ruku u unutrašnjost jakne, vadi pištolj, stavlja ga u krilo.

SLINA

Znam.

Svetlost oko ormana naglo se gasi. Iz televizora grune ljudska masa - pretnje, psovke, urlici... Buka je naglo sasečena, tajac. Jedino osvetljenje je plavičasti snop iz TV-kutije.

...

Viktor Radonjić je rođen 1973. godine u Beogradu. Poeziju je objavljivao u Internacionalnoj reviji ,,Signal’’, Gradini, Poljima, Književnom magazinu, Beogradskom književnom časopisu, ARS-ukao i na internet portalima – Balkanski književni glasnik, Projekat Rastko, Agon. Objavio je zbirke pesama: Nadir (2002), Tmina i srebro (2004), Ekologija fraze (2005), Žvakanje amalgama (2011) i roman Prozor u zid(2010). Živi u Beogradu.







Obodi
Libartes | O nama | Autorska prava | Arhiva | Linkovi | Kontakt
Sva prava zadržava © 2011 - 2014 libartes.com