Okviri


Propozicije za objavljivanje



ŠATRO ŽVAKE

Piše: Miroljub Todorović


PIČVAJZ

Kužili smo neko sranje na telki. Tursku sapunjaru. Sanja je to gotivila a meni je štrikalo živce. Nisam đanio ta porodična preganjanja i ljubavna foliranja.

Izvancirah da je počela utakmica između Reala i Barse. Hteo sam to da ždrakam. Šapirah daljinski i prebacih ga na futbal. Sanja je podilkanila.

„Daj bar da uđanišem kraj“ – žicala je.

„Znaš dobro kako će da se završi“ – ispljunuo sam – „sve su to

ista sranja u boji, žvake za ludake.“

„Baš si moron!“ – odvratila je i izletela iz golubarnika

cepnuvši žestoko vratima.


STIPSA

Dražen Stipsa gotivio je da sedi i drinka s pajtosima u Bermudskom trouglu ali je teško vadio buđelar. Nije voleo da prosipa lovu. Prava jajara.

Imao je razrađen greb-sistem. Kad bi kustos dofurao da naplati ruka bi mu sporo išla ka džepingeru i kebari. Sačekao bi da veseli i nacvrckani pajtosi izbunare lovu i daju kustosu.

Stipsa je uvek sijao zakašnjenje. Račun bi uz smeh i zezanciju platili drugi, a on bi zadovoljan vraćao buđelar u ambar.


SVILENI

Miša Svileni promenio jazbinu. Dao na Konjarniku veću gajbu za nešto manju ovde na Dorćolu.

„Bolje ćemo da se njušimo“ – pevnuo je – „a i koka mi je ovde u vašem komšiluku.“

Ništa nisam imao protiv. Svileni je uvek imao debelu lovu, a voleo je bircuze. Sad ćemo slobodnije i češće da špartamo Silikonskom dolinom i šacujemo mlade ribe.


AMBALAŽA

Volim da se upicanim. Ribe kod čoveka prvo zentuju ambalažu. Da bi im odigravao sve treba da bude pod konac: kaputiška, košos, šujke. Moraš da budeš dobro namontiran. Tek onda te gledaju u njušku i farove. Džaba ako si gotivac i šarmer. To je drugi padež. Po perju procene koliko love imaš. Ako ošacuju da ti je džep dubok, nema brige. Možeš da budeš ko podgrejan leš, mentol, buzdovan, sve lova pokriva.


NA BOMBAKA

Sedeo sam u „Kolarcu“ kad ufura neki tip sa mojom bivšom ribom. Držali su se za ruke i nešto vedro džakali.

Digoh kotvu da pozdravim Ninu. Dugo se nismo ođanisali.

Bila je iznenađena. Tip me razrooko šacovao. Zentovalo se da mu nije pravo što me vidi. Bio je zgodan ko nesrećan slučaj. Veliki slinovod, falšovana faca, oči ko šest banki.

„Ko ti je ovaj Drakula?“ – Pitam Ninu.

Ona zatrepta svojim šlager žmigavcima. Tip startova, na

bombaka, i žvajznu me peglom u bradu.


FAZONAC

Goran Glavonja voleo je da drži banku. Imao je jezik od lastiša i umeo dobro da delje žvaku. Rado smo odvajali uvo za njegovu priču. Žvaka mu je bila vickasta. Provaljivao je fore i puštao masne buve. Ponekad smo se valjali od smeha.

Posebno je gotivio da fazoniše pojedine pajtose. Tu je bio genitalac. Umeo je tačno i veoma plastično da snimi fasadu frajera. Neki su se keslali onome kako ih je prikazivao, dok bi se drugi, boga mi, najeli feferona.

Miroljub Todorović, rođen 1940. godine. Osnivač i teoretičar srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stvaralačkog pokreta signalizam. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1963. godine. Kao član redakcije studentskog lista za kulturu Vidici učestvovao je u studentskoj pobuni 1968. Tada je njegova pesma „Koračnica crvenog univerziteta“ umnožena u više hiljada primeraka i aklamacijom na studentskom zboru u zgradi Filozofskog fakulteta prihvaćena kao himna Beogradskog univerziteta. Godine 1969. je osnovao neoavangardni književno-umetnički pokret signalizam, a sledeće godine je pokrenuo Internacionalnu reviju Signal. Radio je kao novinar, profesor u srednjoj školi, sekretar redakcije, urednik časopisa i savetnik za međurepubličku i međunarodnu kulturnu saradnju u Ministarstvu kulture Republike Srbije. Godine 1982. je otišao u penziju i u potpunosti se posvetio književnom i umetničkom radu. Poezija, eseji i intermedijalni radovi Miroljuba Todorovića objavljivani su na više jezika u antologijama, zbornicima, katalozima, listovima i časopisima u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Južnoj Koreji i Japanu. Kao umetnik, imao je dvanaest samostalnih izložbi i izlagao je na preko šest stotina kolektivnih međunarodnih izložbi crteža, kolaža, vizuelne poezije, mejl-arta i konceptualne umetnosti. Zastupljen je u biografskom leksikonu Srbi koji su obeležili XX vek (pet stotina ličnosti), Serbs who marked the 20th Century (five hundred persons), Beograd, 2006 . Objavljeni radovi: Knjige poezije: Planeta (1965), Signal (1970), Kyberno (1970) Putovanje u Zvezdaliju (1971), Svinja je odličan plivač (1971), Stepenište (1971), Poklon-paket (1972), Naravno mleko plamen pčela (1972), Trideset signalističkih pesama (1973), Gejak glanca guljarke (1974), Telezur za trakanje (1977), Insekt na slepoočnici (1978), Algol (1980), Textum (1981), Čorba od mozga(1982), Gejak glanca guljarke (drugo prošireno izdanje, 1983), Chinese erotism (1983), Nokaut (1984), Dan na devičnjaku (1985), Zaćutim jeza jezik jezgro (1986), Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987), Belouška popije kišnicu (1988), Soupe de cervau dans l Europe de l Est (1988), Vidov dan (1989), Radosno rže Rzav (1990), Trn mu crven i crn (1991), Ambasadorska kibla (1991), Sremski ćevap (1991), Dišem. Govorim (1992), Rumen gušter kišu pretrčava (1994), Striptiz (1994), Devičanska Vizantija (1994), Glasna gatalinka (1994), Ispljuvak oluje(1995), U cara Trojana kozje uši (1995), Planeta (zajedno sa poemom Putovanje u Zvezdaliju, drugo prošireno izdanje, 1995), Smrdibuba (1997), Zvezdana mistrija (1998), Električna stolica (1998), Recept za zapaljenje jetre (1999), Azurni san (2000), Pucanj u govno (2001), Gori govor (2002), Foneti i druge pesme (2005), Paralelni svetovi (2006), Plavi vetar (2006), Rana, reč i pesma (2007, sa Dejanom Bogojevićem), Zlatno runo(2007), Ljubavnik nepogode (2009), Svinja je odličan plivač i druge pesme (2009), Glad za neizgovorljivim(2010); Knjige proze: Tek što sam otvorila poštu (epistolarni roman, 2000), Došetalo mi u uvo (šatro priče, 2005), Dnevnik 1982 (2006), Prozor (snovi, 2006), Šatro priče (2007), Laj mi na đon (internet izdanje, 2007),Šoking-blu (šatro roman, 2007), Kisnem u kokošinjcu (šatro žvake, 2008), Boli me blajbinger (2009), Torba od vrbovog pruća (kratke priče, 2010); Knjige eseja i polemika: Signalism (na engleskom jeziku, 1973), Signalizam (1979), Štep za šumindere (1984), Pevci sa Bajlon-skvera (1986), Dnevnik avangarde (1990), Oslobođeni jezik (1992), Igra i imaginacija (1993), Haos i Kosmos (1994), Ka izvoru stvari (1995),Planetarna kultura (1995), Žeđ gramatologije (1996), Signalism Yugoslav Creative Movement (na engleskom jeziku, 1998), Miscelaneae (2000), Poetika signalizma (2003), Tokovi neoavangarde (2004), Jezik i neizrecivo (2011), Knjige za decu: Miš u obdaništu (2001), Blesomer (2003)







Obodi
Libartes | O nama | Autorska prava | Arhiva | Linkovi | Kontakt
Sva prava zadržava © 2011 - 2014 libartes.com